Kako je promena nastupila, zamenjujući subotu za nedelju kao dan svetkovanja, jedno je od pitanja sa kojim se često susreću Hriščani danas. Na žalost, problem nije tako često javno ispitivan iz razloga koje ćemo mi ovde razmotriti.
Nema promene dokumentovane u Bibliji
Ni u Starom ni u Novom Zavetu nema ni nagoveštaja koji se tiče promene doktrine o Suboti. Sedmi dan – subota, je jedini dan ikada dodeljen terminu Shabbat u celom Svetom Pismu. Ne samo da je Isus bio savršen primer sedmičnom svetkovanju sedmog dana-Subote, već su i svi Njegovi učenici sledili isti primer nakon što se On vazneo na nebo. Nema dakle, nagoveštaja bilo kakve promene dana. Apostol Pavle, koji je pisao o manjim problemima Jevrejskih i paganskih konflikata, ni u jednom slučaju nije spomenuo bilo kakvu kontraverzu o danu svetkovanja. Obrezivanje, hrana prinošena idolima i ostali Jevrejski običaji su spremno osporavani od strane ne-jevrejskih Hrišćana u crkvi, ali mnogo važnije – sedmično svetkovanje, nije nikada predstavljalo problem. Zašto? Iz jednostavnog razloga što promena nije načinjena u istorijskom periodu Starog Zaveta, kao ni u vremenu samog stvaranja. Da je kojim slučajem došlo do zamene subote u nedelju, budite sigurni da bi takva kontraverza tim Jevrejskim Hrišćanima bila mnogo eksplozivnija od ijedne druge
Istorija nam pruža neke dokaze
Ukoliko promena nije našla svoje mesto u pismima ili kroz uticaj apostola, kada i kako se onda to desilo? Da bi smo to mogli razumeti, moramo najpre razumeti šta se desilo u toj ranoj crkvi, ubrzo nakon apostola. Pavle je nagovestio da će otpadništvo zauzeti mesto, vrlo brzo nakon njegovog odlaska. On je kazao da će doći do odstupanja od istine. Ne mora se ići mnogo daleko u ranu crkvu da bi se shvatilo kako se taj nagoveštaj ispunio. Gnosticizam je počeo da raste pod uticajem filozofa koji su zahtevali da se pomire Hrišćanstvo i paganstvo. U isto vreme, jaka anti-jevrejska osećanja postajala su sve više izražena. Veoma špekulativne interpretacije su počele da se pojavljuju vezano za neke velike doktrine Hrista i apostola.
U vreme kada je Konstantin postavljen za imperatora Rima, početkom četvrtog veka, desile su se podele u crkvi kao rezultat mnogobrojnih faktora. On je postao prvi Hrišćanski Imperator Rimskog Carstva. Priča njegovog preobraćenja je postala vrlo dobro poznata studentima starovekovne istorije. On je marširao u bitku kod Milvijanskog mosta, gde je navodno dobio viziju i ugledao zapaljen krst na nebu. Ispod su stojale reči na latinskom “Pod ovim znakom ćeš pobeđivati“. Konstantin je to uzeo kao predskazanje, da treba on i sva njegova vojska da postanu Hrišćani. Dao je objavu da se svi vojnici – pagani moraju preobratiti u Hrišćane i postao je vrlo revnostan da izgradi snagu i prestiž crkve. Kroz njegov uticaj, mnoštvo paganaca je ušlo u Hrišćanske redove. Ali su uprkos tome ipak ostali paganci u srcu pa su tako doneli mnoštvo pribora za obožavanje sunca, čemu su nastavili da budu posvećeni. Mnogobrojni njihovi običaji su postali hristijanizovani i izdvajani za službu u okviru crkve.
Obožavanje Sunca
Može se primetiti da je tokom tog razdoblja, kult Mitraizma ili obožavanja sunca bio zvanična religija Rimskog Carstva. Ona je bila najveći konkurent novoj Hrišćanskoj religiji. Posedovala je svoju ličnu organizaciju, hramove, sveštenstvo, haljine-sve. Takođe je imala i jedan zvanični dan obožavanja, putem čega se odavao naročiti značaj suncu. Taj dan se nazivao “Prečasni Dan Sunca.”Bio je prvi dan u sedmici i odatle potiče naziv “Sunday” (Dan Sunca). Kada je Konstantin naterao svoje paganske horde u crkvu, oni su proslavljali dan sunca kao njihov dan obožavanja boga sunca. To je bio njihov posebno sveti dan. U nameri da to napravi što prikladnijim za njih, kako bi prihvatili novu religiju, Konstantin je prihvatio njihov dan svetkovanja nedelju umesto Hrišćanske subote (Sabbath) koja je svetkovana od strane Isusa i njegovih sledbenika. Međjutim, put za to je već bio pripremljen rastom anti-Jevrejskih emocija protiv onih koji su osudili Isusa na smrt. Bilo je sasvim prirodno da ta osećanja doprinesu da mnogi Hrišćani napuste nešto što su Jevreji tako religiozno držali. Zbog toga je lakše razumeti kako je promena nametnuta Hrišćanstvu kroz snažni građanski zakon, a od strane Konstantina kao Imeratora Rima. Puno tekstova o tom zakonu može se naći u bilo kojoj pouzdanoj enciklopediji. Osećanja koja su gajili ti rani Hriščani – da Jevreje ne treba slediti više nego što je neophodno, pripremila su ih da se okrenu od subote, koju su oni držali.
Istorijska pozadina
Nakon što je Konstantin objavio i izdao legalni dekret u vezi te promene, Katolička Crkva je pojačala taj akt na crkvenim koncililima. Iz tog razloga je načinjeno mnogo zvaničnih izjava od strane Katoličkih izvora tvrdeći da je crkva napravila tu promenu sa subote u nedelju. Pre nego što izložimo te izjave, pogledajmo šta o tome piše u enciklopediji Britanika pod artiklom – Nedelja. “Konstantin je najpre napravio zakon za pravilno svetkovanje nedelje i odredio da se to treba pravilno svetkovati u celom Rimskom carstvu“.
Evo izjave od strane Dr. Gilbert Murray M.A.,D.Litt, LLD,FBA, Profesora Grčog na Oxfordskom univerzitetu, koga zasigurno ne brine Hrišćansko mišljenje po pitanju dana odmora. On piše: “Sada pošto je Mitra predstavljao nepobedivo sunce, a sunce je važilo za kraljevsku zvezdu, religija je zatražila kralja koji će da posluži kao predstavnik Mitre na zemlji. Rimski Imperator je po svemu sudeći bio jasno označen kao pravi kralj. U oštrom kontrastu Hrišćanstva, Mitraizam je prepoznao cezara kao nosioca božanske blagodati. Njegovo prihvatanje je bilo toliko da je bio u stanju-Hrišćanskom svetu nametnuti svoj sopstveni dan-sunca i zameni ga mesto Sabbath-a; rođendan njegovog sunca, 25 decembar, kao Isusov rođendan” (Istorija Hrišćanstva u Svetlu Savremenog Shvatanja).
Posmatrajući malo dalje istorijske izjave, Dr. William Frederick navodi “Neznabošci su bili idolopoklonički narod koji je obožavao sunce, a nedelja je bila njihov najsvetiji dan. Sada u nameri da zadobije ljude na ovom novom polju, bilo je sasvim prirodno kao i neophodno nedelju načiniti danom odmora crkve. U tom času bilo je neophodno za crkvu da ili da prihvati ili promeni paganski dan. Ukoliko bi promenila taj paganski dan, to bi izazvalo negodovanje i kamen njihovog spoticanja. Crkva bi ih prirodno više zadobila zadržavanjem njihovog dana“. Druga izjava, vrlo slična ovoj može se naći u North British Review.
Izjava u Katoličkoj Enciklopediji Vol.4,p.153. “Crkva je nakon promene dana odmora sa Jevrejske subote ili sedmog-dana sedmice u prvi, prilagodila treću zapovest nedelji, danu koji treba držati svetim kao Gospodnji dan”.
Rimokatolička Crkva preuzima zasluge za promenu
Citat iz Katoličke press štampe u Sidneju, Australija. “Nedelja je Katolička institucija i njen zahtev da bude poštovana može biti odbranjena jedino na Katoličkim principima.” Od početka do kraja Svetog pisma, nema ni jednog stiha koji odobrava prenos javnog sedmičnog bogosluženja sa poslednjeg dana sedmice u prvi”.List “Katoličko Ogledalo” iz 18. Septembra 1894 ovako to objašnjava: “Katolička crkva je za više od hiljadu godina pre postojanja protestanata na osnovu njene božanske misije, promenila dan sa subote u nedelju”.
U prilog ovim tvrdnjama pročitajmo tekstove iz dva katehizma. Najpre, iz “Preobražaja Katehizma Katoličke doktrine” od prečasnog Peter Giermann-a.
“Pitanje: Koji je Dan Odmora? Odgovor: Subota je Dan Odmora. Pitanje: Zašto mi svetkujemo nedelju umesto subote? Odgovor: Mi svetkujemo nedelju umesto subote zato što je Katolička Crkva na Laodikejskom koncilu izvršila promenu svetosti sa subote na nedelju“.
Drugi je od prečasnog Steven Keenan’s-a – “Doktrinarni Katehizam”, gde čitamo sledeće: “Pitanje: Imate li bilo kakav drugi dokaz koji dokazuje da Crkva ima moć da uspostavlja pravila svetkovanja? Odogovor: Da nije imala takvu moć, ne bi mogla uticati na to da se skoro svi moderni pripadnici religija slože sa njom. Ona ne bi mogla izvršiti zamenu svetkovanjem nedelje, prvog dana sedmice, umesto svetkovanja subote, sedmog dana, to je promena za koju nema autoriteta u Svetom Pismu”.
Zatim iz knjige Kardinala Gibbona “The Question Box, p.179”: “Ako je Biblija jedini putokaz za Hrišćane, tada su Adventisti Sedmog-dana u pravu jer poštuju subotu zajedno sa Jevrejima. Zar nije čudno da oni koji uzimaju Bibliju za svog jedinog učitelja, nedosledno prate, u ovom slučaju tradiciju Katoličke Crkve?”
Još jedna izjava, preuzeta iz knjige Vera Miliona (Faith of Millions p.473) “Ali s’ obzirom da je Subota, a ne Nedelja određena u Bibliji, zar nije čudno da ne-katolici koji ispovedaju svoju religiju direktno iz Biblije, a ne od strane Crkve, svetkuju nedelju a ne subotu? Da, naravno, to je nedoslednost, ali ta promena je načinjena oko petnaest vekova pre nego što je Protenstantizam rođen i vremenom, običaj je univerzalno posmatran. Oni su nastavili da slede taj običaj, iako on počiva na autoritetu Katoličke Crkve, a ne na eksplicitnom tekstu iz Svetog Pisma. To svetkovanje nam ostavlja podsetnik Majke Crkve od koje su se ne-katoličke sekte odcepile kao dečak što beži od kuće, ali još uvek nosi u svom džepu sliku svoje majke ili uvojak njene kose”.
To je jako interesantna izjava, zar ne, prijatelji? I to je veoma istinita izjava. Postoji neka nedoslednost, negde u redovima i to su proverene istorijske izjave, koje se mogu proveriti po bibliotekama. Ne čitamo ovde nešto jednostrano, već nam je cilj da vam pružimo jednu nepristrasnu sliku. Premda smo videli tvrdnje od strane Katoličke crkve date u javnosti, mi ih ne čitamo da bi smo bacili bilo kakvu refleksiju na nekoga, u bilo kom obliku. Jednostavno vam prenosimo šta je bilo napisano i kakve su izjave bile date.
Joe Crews Radio Sermon Library
(1069)