- Koliko daleko ide iskrenost ?
Pre izvesnog vremena čovek je vozio kroz Ohajo na putu do Nju Jorka. U najmanju ruku, mislio je da putuje prema Nju Jorku, sve dok iznenada nije ugledao veliki autobus koji mu se približava a zatim i prošao pored njega na kome je vidno bio istaknut pravac “Grad Nju Jork”. Našao se u tolikom čudu da nije mogao progovoriti. Ili je taj autobus pogrešio ili on. Odvezao se do najbliže servisne stanice i zapitao “Recite mi zar ovo nije put za Nju Jork?”. Čovek koji je tu radio, nasmešio se i odgovorio, “Jeste, ukoliko imate nameru da vozite 25,000 milja”.
Tek tada je shvatio da je, nakon što se zaustavio kod restorana na autoputu, krenuo pogrešnim putem. Odmah se okrenuo i uputio ka pravom smeru.
Iskustvo ovog gospodina, jasno oslikava situaciju koja se odigrava u religioznom životu većine ljudi. Bez obzira koliko iskrena osoba može biti, ona može iskreno pogrešiti. Nešto više je potrebno od same iskrenosti da bi se stiglo do prave destinacije. Ponekad Hrišćani otkriju da su pogrešili. Ponekad bivaju zavedeni i od strane drugih pa otkriju da su se uputili pogrešnim pravcem. Od velike je važnosti da Hrišćani budu otvorenih srca i umova, kao i to da budu voljni promeniti pravac ukoliko je to neophodno na svom putu otkrivanja istine. Na kraju krajeva, istina ne može biti sve. Istina opisana u religiji mora biti u skladu sa onim što se nalazi u Bibliji. Ljudi mogu pogrešiti, ali Božija Reč ne može nikada.
Hajde da primenimo tu neobičnu situaciju koju imamo u svetu danas. Iako imamo istog Hrista, istu Bibliju, ipak pronalazimo dva dana odmora koje drže Hrišćani. A iskreno srce će se zapitati, “Koji je od njih pravi?”.
Postoji mnoštvo kojjima je rečeno i koji iskreno veruju da je držanje sedmog dana- subote ukinuto na krstu, kao i da je prvi dan sedmice, dan koji mi danas nazivamo nedelja, postala Gospodnji dan u čast vaskrsenja. Postoji i druga grupa Hrišćana, jednako iskrenih, koji veruju da je originalni sedmi dan – subota, pravi dan Gospodnji koji treba svetkovati.
Mnoštvo iskrenih, posvećenih ljudi i žena, hodaju utabanim stazama njihovih predaka, bez da se i jednom zapitaju zašto se drže istog dana kao i oni. Stalno moramo učiti i tražiti podršku Svetog Pisma za svaku Hrišćansku praksu koju sledimo.
- Božija Reč otkriva istinu problema
Ako smo dakle, na pogrešnom putu u vezi sa pitanjem subote ili bilo kakvog drugog pitanja, Božija Reč će nam pouzdano otkriti tu grešku. A sigurno, svaki iskren čovek i žena žele da saznaju istinu, čak iako se istina pokaže drugačija od onog što se očekuje. Ako nam Sveto Pismo otkrije da se držimo pogrešnog dana, zar ne bismo tada trebali u potpunosti biti voljni za promenu?
Naravno, postoji nekolicina koja će reći da nema razlike u tome koji se dan drži, sve dok se drži bilo koji dan u sedmici. Da li to pravi razliku? Da li je bilo koji dan prihvatljiv Bogu? Vratimo se Bibliji i potražimo odgovor. Pročitaćemo tri jasne izjave. Prvu možemo pronaći u Otkrivenju 1:10 “U dan Gospodnji zaneh se i čuh za sobom snažni glas kao zvuk trube” (Otkrivenje 1:10).
Evidentno je da Gospod ima svoj dan, ali koji je to dan? “Jer je Gospodar i od subote Sin čovečiji” (Matej 12:8). Preko proroka Isaije Bog govori o danu odmora i jasno ga naziva “moj sveti dan” (Isaija 58:13).(Isaija 58:13). Nigde u Svetom Pismu, On nije označio neki drugi dan kao svoj.
Dakle, Bog ima svoj dan i taj dan je subota. Ali koji je dan subota? Odgovor se može naći u samom srcu zakona od Deset Zapovesti. “Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom” (2.Mojs.20:8-10). Zar to nije očigledno? Tri stvari smo sada mogli naučiti. Gospod ima svoj dan, taj dan je subota, subota je sedmi dan.
Stih 11. nam dalje otkriva zbog čega je Bog uspostavio subotu. “Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga” (2.Mojs.20:11). Očigledno je da postoji jaka veza između subote, stvaranja i Stvoritelja.
- Kako se stvaranje uklapa u tu priču?
Ko je stvorio svet, ko je stvorio zemlju? Reći ćete, “Bog je stvorio”. Da, ali hajde da se vratimo u Novi Zavet. “I da otkrijem svima šta je služba tajne od postanja sveta sakrivene u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista” (Efescima 3:9). Apostol Jovan izjavljuje “Na svetu beše, i svet kroza Nj posta, i svet Ga ne pozna” (Jovan 1:10). Može li bilo koja izjava da bude jasnija? Da, Hrist koji je postojao pre Vitlejema, stvorio je ovaj svet.
Pogledajte kako se to dogodilo. “I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini” (1. Mojsijeva 2:2,3).
Da li primećujete? Onaj koji je stvorio ovu zemlju je isti koji je stvorio subotu. Isus ima puno pravo da kaže, “Sin čovečiji je Gospodar i od subote”, pošto je On i stvorio sve to. On ima puno pravo da kaže, “Ako me ljubite, držite moje zapovesti”, jer je On lično, još u Edemu bio taj koji je dao zapovesti čoveku.
Da li osećamo jačinu ovoga otkrića? Čujte, Hristos sa golgote je Stvoritelj iz 1. Mojsijeve, knjige o postanju. Odbaciti jedno znači odbaciti i drugo! Da li ste uopšte o tome razmišljali? O prijatelji, zašto pokušavamo da izolujemo subotu i skloniti je negde po svom nahođenju? Zašto smo toliko nevoljni da to ostavimo tu gde je Bog ostavio, u sam centar svog večnog zakona?
Ako danas odemo da pričamo ljudima o maloletničkoj delikvenciji, poboljšanju društvene zajednice ili spasenju od greha, ako ukazujemo na reč Božiju u pogledu preljube, krađe, ubistva i pokažemo ljudima kako Hrist može dati pobedu svakom Hrišćaninu, oni će uglavnom stajati uz vas kao i mnogi nehrišćani. Uglavnom će reći, “Kakav predivan posao radite za čovečanstvo”. Ali tog trenutka čim spomenete subotu, četvrtu zapovest, krive se obrve, pitanja se postavljaju, izgovori se gomilaju. Zašto?
Savršeno je u redu pričati o prvoj, drugoj, šestoj, sedmoj ili osmoj, ali samo ne spominjite četvrtu. Zašto? Budimo dosledni. Možete primetiti da zapovesti ili stoje ili prestaju zajedno. Ili su još na snazi ili nisu. Ili je pogrešno lagati, krasti, ubiti ili nije. Mi ne pravimo izgovore za kršenje ostalih zapovesti, zašto pravimo po pitanju četvrte? kako je jasno i jednostavno pitanje našeg odnosa prema milosti i Božijim zapovestima, kako je jasno i jednostavno a opet nekima izgleda konfuzno. Ljudi kažu “Spašen sam milošću, ne trebam da držim zakon”. Da li ste ikada čuli sličan razlog? Ali prijatelji, da li nas milost i pomilovanje oslobađaju poslušnosti zakona na takav način da ćemo ga sada kršiti? Ako sam spašen, hoću li uzeti vaš novčanik? Hoću li lagati? Hoću li ukrasti, ubiti? Ne, zapovest o držanju postaje jednostavna mogućnost srcu koje voli svog Gospoda. To je ljubav koja sve menja.
Da li primećujete? Spasenje od grehovne sile je dar od Boga. On je poništio naš dug greha iz prošlosti ne kroz naša dobra dela. Tada, kada nam je oprošteno, biće nam zadovoljstvo da ispunjavamo Božiju volju, ne da bi smo zaslužili nebo, već zato što ga volimo. Kao što vidite, držanje zapovesti ne znači spasenje, to je jedan produkt naše ljubavi prema Bogu. Imajte to na umu i nećete nikada imati konfuziju po pitanju ove vitalne stvari.
- Samo za Jevreje?
Neki sada, bez da stvarno razmisle o tome, govore kako je sedmi dan-subota Jevrejska, te iz tog razloga mi nemamo ništa sa njom. Ali Isus je rekao, “Subota je načinjena čoveka radi”, a to znači radi svih ljudi. Spasitelj je lično uveo subotu, dve hiljade godina pre nastanka Jevreja. On je uspostavio subotu zajedno sa institucijom braka, a subota nije Jevrejska više nego što je brak. Da li ste ikada čuli nekoga da je rekao, “ne mogu se oženiti pošto je brak Jevrejska ustanova?”
Što dublje proučavate te okolnosti, temeljnije istražujete, jače će biti vaše ubeđenje da negde nešto nije u redu, da postoji neki veoma vitalan problem koji nam promiče, time što sledimo masu, nikada ne razmišljajući o pitanju. Možda će neko sada reći, “Očigledno je da je sedmi dan-pravi dan koji treba držati. Ali kako možemo znati da je dan koji sada nazivamo subota, isti dan iz Biblijskog vremena?”. Hajde da pogledamo sledeće tekstove: “On pristupivši k Pilatu zaiska telo Isusovo.I skide Ga, i obavi platnom, i metnu Ga u grob isečen, u kome niko ne beše nikad metnut. I dan beše petak, i subota osvitaše. A žene koje behu došle s Isusom iz Galileje, idoše za Josifom, i videše grob i kako se telo metnu.Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu. A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima” (Luka 23:52-56; Luka 24:1).
Da li primećujete kako ove reči prikazuju stvari? Tri dana se ovde spominju – dan pripreme (petak), subota i prvi dan sedmice (prvi dan nedeljni). Zapazite da su samo dva dana kojima su dodeljeni nazivi. Trećem je jednostavno dodeljen broj – prvi dan sedmice. Naravno, tu se ne spominju petak, subota, nedeljia, ali svi znamo da je Isus razapet u dan koji mi danas zovemo petak, ustao iz mrtvih u dan koji zovemo nedelja. Subota je dan između, to je jednostavno zaključiti.
I imajte na umu da ove reči nisu napisane tog vikenda i nisu napisane u žurbi. Ne, one su pisane više godina nakon krsta. Ali su ipak isnpirisale pisce da još uvek nazivaju sedmi dan – subota a nedelju jednostavno – prvi dan sedmice.
(128)